Naočare su neizostavni deo našeg svakidašnjeg života. Istorija  naočara obuhvata period od otprilike 600-700 godina do današnjeg dana, iako nije sporno da su bili pojedinci kojima su bile nephodne i tokom prethodnih vekova. Ko, kada, i kako je izumio naočare? Činjenica je da su uslovi nastanka naočara – sa znanjem optike već odavno bili poznati, no do pronalaska je došlo dosta vremena kasnije. Prvi podaci poticu iz 2000 g. p.n.e iz Ninivee. Ova sočiva bila su polirana iz kvarcnih kristala. Otkrio ih je arheolog Sir Austin Henry Layard na početku 19. veka.

Sočiva iz ninivee bile su jačine oko 10 dioptrija. Objekte sličnih karakteristika nalazili su I na drugim mestima: među ruševinama Pompeja i u Tyrusu u Feniciji. Često su na objektima našli rupice koje su služile za pričvrščivanje, u koje su stavljali kožnu traku, no u nekim slučajevima nađeni su tragovi ostataka I bakarnih I zlatnih okvira. Ova sočiva korišćena su na odeći više kao ukras nego kao optička sredstva, jer su ovi polirani kristali bili veoma slabo providni. U rimskom carstvu klesači su koristili polirani emerald za promatranje detalja kada su im se oči umorile. Ovaj metod je koristio car Neron dok je promatrao borbu gladiatora kroz polirani emerald. Najverovatnije zbog ovoga se proširio stav koje je najverovatnije bilo neosnovano da je Neron bio kratkovid. Više je verovatno da je car koristio prastare naočare za sunce da bi odmarao oči.

U III. veku paralelno sa propadanjem rimskog carstva, širi se hrišćanstvo. Carstvo je  raspalo na dva dela, crkva nastoji proširiti svoj rastući uticaj  u svim pravcima, vatrom i mačem uništavaju tzv "Paganska" grčko-rimska kultura dostignuća.

Nastaje razdor u hronološkom redosledu razvoja, što će iznenađujućom brzinom šireći  islam, prednje Azijsko - Severno Africko, znanje prosleđeno arapskim naučnicima, dopuniti razvoj znanja. Optička zapažanja i iskustva koje su oni razvili, nose dalje napredak koje je tek kasnije preuzela srednjo vekovna hrišćanska Evropa od IX-X veka. U arapskom svetu veliki naglasak su stavili na matematiku, prirodne nauke i znanja u okviru ove nauke - optiku. Znali su da su boje sastavljene od njihovih komponenata. Izvanredno dostignuce iz IX. veka je optika Alhazana, otkriveno je da zraci svetla ne polaze iz oka već se kreću od objekta, a oko je samo prijemnik. Poznavao je i zakon refleksije. Optika Alhazana sastojao je iz tri dela. Prvi I drugi deo bavili su se anatomijom, okolnostima vida, prepoznavanjem boja I objekata, dok se treći deo bavio optičkim varkama, razlikama gledanja sa jednim i dva oka , zatim bavio se zaključkom da se oivičeni sloj površinskog i sfernog isečka iz staklene kugle – plankonveks sočivo – može  koristiti za uveličavanje slova. Ovo je bio tzv kamen za čitanje, koji su monasi iz manastira sa oslabljenim vidom koristili prilikom prepisa kodeksa  ili crtanja inicijala.

Za pronalazača uveličavajućeg sočiva smatramo franjevačkog monaha Rodžera Bejkona (1214-1294) . Po njegovom shvatanju ljudima sa oslabjenim vidom, naročito starijima plankonveks sočiva mogu biti od velike koristi za poboljšanje vida. Svoja učenja nije mogao širiti nesmetano, konfrontirao se sa crkvom pa je 40 godina bio pod njihovim strogim nadzorom. Njegova dela su uglavnom zaboravljena, do  razmatranja došlo je mnogo kasnije. Prve naočare koje su imale dva sočiva međusobno povezana i moglo se postaviti na nos držeći jednom rukom, dok su čitali, napravljena su u venecijskoj republici u Muranu. Grad koji je vec u XIII veku bio industrijski centar kristalno staklenih proizvoda. Već u 1301.g ova firma za proizvodnju kristalnog stakla je oformila stroge propise svim svojim članovima, gde se zahtevalo da jedino iz pravog kristalnog stakla se prave njihovi proizvodi: sočiva, ukrasna dugmad. Falsifikovanu robu su uništili, a proizvodace takve robe su kaznili. Venecijanska komora je strogo čuvala tajnu o proizvodnji staklenih produkata, I po toj odredbi iz 1301.g naočare je mogao proizvoditi samo taj koji se lično pojavivši dokazao da ima potpuno znanje o proizvodnji I mogao pokazati da je savladao vestinu proizvodnje. Zatim položili su zakletvu da će časno raditi dalje.

Najveći deo artifakata naočara nađeno je u crkvenim objektima, što se lako objašnjava činjenicom da su uglavnom sveštenici I monasi znali jedino da čitaju i pišu. U Firenci 1660. g po natpisu na tabli naziva radionice za pravljenje naočara svu proizvodnju su prinosili  Svetom Jeronimu, svecu zaštitniku optičara. Moguće je da od tada smatraju Jeronima svecom zaštitnika optičara. Debata je besnela vekovima o tome koji grad je izmislio naočare. Firenza i Pisa su bila dva najveća suparnika u ovoj raspravi. Prvi put se spominju naočare na početku XIV.tog veka u medicinskom udžbeniku. Bernar de Gordon ga spominje pored masti za oči onako sa strane. Za poboljšanje vida uglavnom su tada koristili mast ili očnu vodicu. U Španiji nošenje naočara je postao deo etikete a takođe je služio i kao pomoćno sredstvo za ulepšavanje. Što je neko bio na višem statusu nosio je veće naočare, tako da je služio i kao statusni simbol. Iz ovoga sledi da su ga nosili mnogi kojima inače nije bilo potrebno. Pored mode ipak je služio i za zaštitu očiju od prašine i jačine sunčevih zraka. Servantes u svom "Don Kihotu” ismejava sve one koji nose naočare samo iz mode:" Od jednom, dva benediktanska sveštenika se  pojavila na putu. Sedeli su na dve ogromne mazge. Monasi su nosili naočare protiv prašine I kišobrane u rukama... "

Na početku Renesanse i novog doba u likovnoj umetnosti češće nailazimo na naočare nego u literaturi. Često u likovnom izrazu španskih i nemačkih umetnika. Razlog za to je da je bila skupa roba. Onaj koji ga je imao, nije bio običan smrtnik, imao je para i prestiža. Na primer čuveni, ozloglašeni inkvizitor kardinal Fernando Nino de Guevra. Naslikao je sebe na autoportretu sa naočarama. Prva pojava naočara je primitivnog oblika i iz običnih materijala, pošto vremenom je postao luksuz, razvoj je krenuo ka plemenitim i skupocenim materijalima. Ovaj trend je duže vremena trajao, pošto se malo ljudi razumelo u umetnost poliranja sočiva, ovo se smatralo kao drago kamenje. Malo njih je umeo da piše i čita. Do velike promene je došlo kada su počeli štampati knjige I kada je došlo do reformacije. Pojavila se veća potreba za naočarama.

Tačno ne mozemo utvrditi kako je evoluiralo u pocetku iz  dva dela spojene naočare. Već u XIII. veku nailazimo na primer na: naočare vezane na konac, od XIII-XIV. veka: okvir iz jednog komada, koža, metal, od roga, ali nailazimo na naočare koje su bile pričvršćene kapi na glavi. Nastale su i zglobne naočare ("sa šarkom") tako da je postao sklopljiv. Držao se kao favorit dugo vremena čak i u XX. veku kao “stipaljka”. Bio je modni krik tog vremena sa materijalom: iz roga, srebra, pozlaćenih metala, zlata i oklopa kornjače. Takozvane makazne naočare presaviljali su se kao makaze, sa dva okvira za sočivo a njihove noge su se spojile u Y obliku drške. Dalje razvijena forma ovog tipa je  lornjet, lorgnon, 1780, navodno napravio ga je Londonski optičar po imenu Georg Adam. Posle na kraju XVIII. Veku stvoren je Monokcl-lornjet što se postavlja u očnu duplju, naočare na potiljku, I naočare na temenu. Veliki korak je pređen stvaranjem prvih bifokalnih naočara, napravio ga je Benjamin Franklin zajedno sa francuskim optičarem. U okviru su se nalazila po dve dve polovine sočiva podjednaka sa središnjim položajem. Sa ovim je bilo omoguceno da sa jednim naočarama se moglo pisati, čitati i raditi.

Nemačka industrija proizvodnje na početku pojave naočara se brzo napredovala, igrala je vodeću ulogu u industrijskoj proizvodni Evrope. Ovu ulogu je preuzela Engleska industrija proizvodnje, a od XVIII. veka i kvalitet fransucke proizvodnje naočara je prevazišla kvalitet proizvodnje nemaca. Naočare sa dva kraka koje stavljamo na uši, kao što ih poznajemo danas, stvorio je francuski majstor Thomin sredinom ovog veka.

Nemacka industrija proizvodnje se obnovila I živnula na prelasku XIX-XX. veka.

Jenna je postala centar zbivanja, jer je Karl Zeiss ovde radio na univerzitetu kao mehaničar, i zaželeo je da otvori radionicu za poliranje stakla u Weimaru. Zbog poslovne zavisti, do toga nije došlo. Zeiss firmu –radionicu ipak je otvorio u Jenni, koji se razvio u svetsko poznato ime.